Tacka transformacije

Kamenje,kosti,
u zglobnom sudaru
bolne glave,
amputiranog duha
kroz duhovnu pustos hode
prokletstvom osrednjih

Gadjenje
od prostog puka
Bes
transformisan
u vatru prociscenja
Ostvarenje sna
snevanog
blagoslovom nade
izvan...iznad povrsine

Sve puca

Prljavi autoput
krvave ruke
prasina u ustima
ispod nemilosrdnog Sunca
Sve puca!

Krug

U krugu
od snega i neba
 sad samo secanje vreba...
i praznina,
i blok na svecentar
krune koja polako trune i
cudno osecanje
sto za *da* kaze *ne*
i menja skoro sve snove
i vizije

Negacija,
promena,
kolut od kamena
i nekada duhovna kruna
coveka
sada je kruna
betona i celika
u bicu
tako jeftina i banalna,
kamena i snena,
nadmena,upletena,
kroz sfere antisvesti
iskrivljenja i bolesti
*O,savesti*
i *O,svesti!*
Zivote!
Ipak ti imas put
I Odinov skut
za nas
u tebi zatecene
U krugu
od snega i neba
U krugu
od snega i leda
U koracima
i skriputanju cizama
i odjecima promena
menama vremena
Duh putuje slobodan
na suncanoj poljani
daleko od svega
mlada trava poprskana krvlju
U sustinu!!

Adrenalin

Glavobolja.
nervoza.
nevolja
u najavi
ili prolazna slabost
varljivo vreme
pokvareni ljudi
zbunjeni ljudi
bez lica
i bez pameti.
Bolest,iskrivljenje,
dim i
adrenalin
nimalo fin i
tako drugaciji

Istine postojanja

U izmaglici noci
solventne pahulje
padaju tacno
po proracunu Arhitekte

Lede se zile
prolaznog snega
leda u krvi
prolaznog sveta

Sve je tastina
i sve iluzija
ali ima neke istine i u tome

Iskra

Tezina dana,u svetlu hladnoce
koraci odjekuju
u magli
plutajuca svest sporo se budi , tek popodne privid mira nudi.
Padajuce misli
streljaju nove snove
himere blistave,nedostizne sve
u sjaju oka krije se tajna
ozivljava atom kosmosa
iskra zivota
oslobodjena trena
odlazi dalje
kroz nedosanjane sne

Hladan dodir sna

U predvecerje
pred zimu
ostavljam misli
i lorake
u izmaglici podsvesti
i proslosti

Hladnim dodirom
prozima me
san sto java je u snu
budan konacno

Cist i svestan
sjajan
hladni dan
prodire kroz  pore
ubrzava dah
ostala je samo istina
ostalo je samo pepeo i prah

Ego pakao

Pakao ispunjen
dnevnim Suncem dna
u mracnom svitanju
zaboravljenog sna
marsiraju cete
utvara.
Manuskript nesavrsenosti
Promasaja
A ko ih je pozvao
da bude ove snene oci?
Ta punjena strasila
dinamikom uma?
..I hoce li doci
taj vecni plamen zore?
Vizije
se komesaju
sinapse krive
urlici uma pucaju
u nezasticenom prostoru
vriste zenice.
To podsvest se sveti
zaboravljenim snom
krikom biomasine
ego pakao
minimalizovan
maksimalizovan
preopusten i dopusten
sto sav puca
od mehanizacije
vristi neuronima
ubijajuci munjama biostruje
ostatke pameti.
O,zloduhu covecanstva,dokle ces?

Budan

Brdo peva

i Nebo dise

Zemlja sneva

cvece mirise

Zvoni u svesti

hiljadu zvoncica

budan sam

Duplo ogledalo

Vrhovi zgrada
betonsko staklena panorama
i drama
mistificirana
plastificirana
upakovana
neemocionalna
ispod promenljivog neba
bljeska i senke
sto hladi se na vetru
u secanju i nagovestaju
mirisu i dodiru
Kada budem bio duplo stariji
nego sad
mozda nista necu znati
A opet,mozda cu znati sve tajne
sudbine,
univerzuma,svetla i tmine,
zaroniti u sve kosmicke dubine
dostici najvise njegove visine,
spoznati ga celog i imati u sebi
kao vecni zivot i veciti zalog
sa potpunim i punim pravom
kao njegovo dete
i projuriti
jos jednom
ovim Nebom
u znak pozdrava
poput komete

Novi Dan

Pijem vodu   opet ziv
Otkud sad tu
sve to?
Otkad sam se probudio
sve mi je radosno i cudno
opet novo
u ljubavi svemira
Svest
Zvezde i sapat njihov
kroz noc teget boje me doziva
Sunce narandzasto objavljuje
novi dan

Pesme: Besmrtne cetvrtiDecember 1, 2014 at 9:08amSa vrhov...

Pesme: Besmrtne cetvrtiDecember 1, 2014 at 9:08amSa vrhov...: Besmrtne cetvrti December 1, 2014 at 9:08am Sa vrhova solitera od nasih kostiju iz proslih zivota prolama se udruzeni krik frikov...

Dvadeset dve godine kasnije

___-___Dvadeset dve godine kasnije.....

Prolece slece na nase trotoare...smrt me ljubi u skolskoj klupi.....vremena...kasnije....dvadesetdve...
Prolece slece na tudje trotoare..smrt me ljubi u skolskoj klupi vremena
Zelena eksplozija
u redovima topola
sa treceg sprata
jasno se vidi
let svetlosne zmije
kroz hodnike opijene zanosom transa...deja via...i novim citanjem tonova
novim slogom
zive matematike
energostatike
novog citanja
zbog koga su sva Bozanstva ponovo ustala
sa svojih tronova
iz svojih snova
u nasoj javi
vecito budni
vecito budne oci Boga
paradoxalno logicno a iznad logike
hemije i fizike
zizike....a i izvan samih u sebi i sa sobom
u sebi a i bez *sebe*
novo prolece
srice novu pesmu
i prolece
dvadeset i dve godine kasnije
i smrt se cini prolaznom
zivotnom
..ili je to samo prolece...

Vodopad

February 18, 2015 at 7:28pm

 U jednom je plamu
tvog oka
sve stalo:
I nemir
I Rec
I vodopad Vecnosti
Vodo...pad  jasne  svetlosti

Polomljena stakla

March 27, 2014 at 12:35pm

 Polomljena stakla.....pepeo i magla......sam...u gomili......u mraku ...i sili

Ples vampira

May 27, 2013 at 3:01pm

 Ne mogu da shvatim   ni da prihvatim   Pritisak potrebe   prezivljavanja   mene to ne zanima    Ne zelim  da primim   nadnicu za  strah   Bezim nazad    Na ples vampira   u mrak u mrak   U MRAK!!!!!

Tren...

October 22, 2014 at 9:04am

......Mlecni put pred nama..kosmos dise punim ,nasim plucima...u treptaju jave i sna...srce kuca atomskim otkucajima...sve nestaje i rastapa se u cistotu bez stalne forme...atomi igraju...radost fijuce kroz protoplazmu nasih srzi..sustine...skoro nedirnute...putujemo....kroz odjeke vecnosti...

duse od papira....?

October 27, 2014 at 2:22pm

Vristi ovaj Eon...dok metal udara u beton...a metropole kaslju otrovni dim...to je treca obrada dinosaurusa...Makroeonska Superigra...ogoljenih snova....ogoljene zbilje...Na mracnom tronu... poslednja Kraljica tamne strane Meseca...pominje (konacno) transformaciju...koju materija u izvitoperenoj simbiozi sa covecanstvom imitira...obradom....trecom kao i Treci Svetski rat..od silikona i posrnulih polipeptida..u sumornoj trci poslusnih...dok Makroeonski Makro zadovoljno trlja svoje sive ruke...pa ipak ,on je prokurvao civilizaciju...sve te uzvisene snove pretvorio u zeleni papir...

Besmrtne cetvrti

December 1, 2014 at 9:08am

Sa vrhova solitera od nasih kostiju iz proslih zivota prolama se udruzeni krik frikova: Pogoni smeli ,sta ste vi hteli? *Sa uglova besmrtnih cetvrti sa druge strane bizarnih snova o slavi vidi se nema vise novih Don Kihota,i vetrenjace su sad nuklearke,i konji ,zeleni i plavi,sa belom penom na usnama ne znaju kuda idu....1993....   Dusan Milosev Di Di

Sin proslosti
Usamljeni sin proslosti
hoda kroz sjaj mreze sna
usamljeni sin proslosti sam ja
i lutam granicama vremena
Kroz plavu noc provlaci se senka mog sna
razliivaju se boje bezdana
kroz njih sada prolazim ja
do crne rupe bez dna
na granici vremena i prostora


                                    Dusan Milosev Di Di (1988.a godina, Beograd )